Nemci su posle debakla reprezentacije na Svetskom prvenstvu 1998. godine i Evropskom prvenstvu 2000. godine, otvorili 366 regionalnih škola fudbala.
Ako je dete iz neke regije talentovano, odmah ide u tu regionalnu školu fudbala, gde sa njima rade bivši Nemački reprezentativci. Ako je i u toj regionalnoj školi dobar, prosleđuju ga u najbliži veći fudbalski klub (Bayern, Stuttgart, BVB, Shalke 04...)
Dok su Englezi ulagali u novi New Wembley, Nemačka je ulagala u 366 škola fudbala. Otud Nemcima Ozil, Kedira, Miler i ostali (koji su i osvojili Evropsko prvenstvo za mlade pre tri-četiri godine, pregazivši svoje vršnjake Engleze u finalu 4-0 ili 4-1), dok su Englezima najbolji igrači starci Rooney, Gerrard, Lampard...
Nemci se na Svetskom prvenstvu u Brazilu nadaju polufinalu a uz malo sreće i finalu, dok će Englezi ako stignu među 16 najboljih pevati. Odnosno, proći će grupu, pa će posle odmah narednu utakmicu u nokaut fazi izgubiti.
Uostalom, na temi Worth a read sam kopirao tekst novinara sportkluba i b92 vladimira novakovića koji je detaljnije od mene objasnio gde Englezi greše u radu sa mlađim kategorijama.
Rad sa mladima
Decenijama unazad moćni britanski mediji spremali su naciju za svako veliko takmičenje kao da njihovi ljubimci treba da se pojave na mestu radnje i pokupe pehar. Još od 1996. Englezi nisu stigli ni do polufinala bilo kog svetskog ili evropskog prvenstva, često zbog nedostatka koncentracije u ključnim trenucima (šest ispadanja na penale 1990-2012, plus čuveni penal Filipa Nevila u 88.minutu protiv Rumunije 2000), ali često i zbog elementarnog nedostatka kvaliteta u ključnim segmentimaigre.
Ako se napravi korak unazad, jasno je gde leži problem. Rad sa mladima smatran je decenijama nedovoljno važnim i drugorazrednim u fudbalskim krugovima na Ostrvu. Zapravo, tek je u poslednje dve godine Fudbalska asocijacija konačno postavila koherentan plan, koji bi trebalo da tamošnjem fudbalu ponudi veliki broj domaćih igrača dobrog kvaliteta.
Problemi obično počinju od samog uvoda u fudbal. Kada bi dečak u Španiji ili Nemačkoj došao na prvi trening, poslali bi ga na mali teren, gde bi u igri 4 na 4 naučio osnove tehnike, pre nego što bi krenulo upoznavanje sa taktikom. U skladu sa zastarelim modelom, kakav je popularan i na ovim prostorima, Englezi su svoje klince slali odmah na veliki teren, u igru 11 na 11.
Razlika je ogromna – u igri sa malim brojem fudbalera igrač mnogo češće ima loptu, a situacije sa kojima se tu susreće lako će se kasnije preslikati na pojedine segmente velikog terena.
U nedavnoj anketi, u kojoj je hiljadu mladih fudbalera, njihovih roditelja i trenera procenjivalo razne aspekte igre u sistemima 4 na 4, 7 na 7 i 11 na 11, sasvim je jasno da je prva od tih opcija najkorisnija za najmlađe kategorije. Devet od deset dečaka smatra da se tehnički aspekti lakše razvijaju u igri 4 na 4, a 80 posto je sigurno da znatno češći kontakt sa loptom imaju u igri 4 na 4. Druga strana priče govori možda još više.
Na isto pitanje 11 posto dečaka reklo je da više loptu dobijaju kada se igra 11 na 11. Po pravilu se radi o igračima koji su fizički i tehnički dominantni u odnosu na vršnjake. Upravo je to grupa koja je sistematski protežirana prethodnih decenija. To stvara prilično bizarnu situaciju: u mlađim kategorijama imate dobre rezultate kao pojedinci i tim, ali kada stignete među seniore, vaših igrača nigde nema. Svaka sličnost sa Srbijom u prethodnih desetak godina je slučajna.
Mnogo neuspeha kasnije lekcija je naučena. FA je uložila 105 miliona u trening centar Sent Džordžis Park u Bartonu, koji su mnoge strane kolege prozvale engleskim Klerfontenom (mada je, kada se pogledaju podaci, i učinak legendarne francuske fabrike fudbalera prilično mršav prethodnih godina). O značaju svedoči da je građen čak 11 godina.
Sjajni uslovi za igrače samo su jedan segment priče. Sent Džordžis Park je zapravo prvenstveno zamišljen kao mesto na kojem će se usavršavati treneri, jer upravo u tom segmentu Engleska brutalno zaostaje. Da zanemarimo stručnjake sa kontinenta, dovoljno je pogledati severno od Hadrijanovog zida. U nekoliko navrata ove i prošle sezone čak po šest menadžera u Premijer lige bilo je rođeno u jednom jedinom gradu – Glazgovu. To što Škoti decenijama nisu izbacili vrhunskog igrača na sprečava ih da dominiraju na trenerskom planu.
Tačka preseka dva velika engleska problema je u radu sa klincima. Decenijama je način razmišljanja bio ovakav: ako niste dovoljno dobri za prvi tim, vodite rezerve, sledeća klasa po kvalitetu vodi tim do 19 godina, pa ekipu do 17 godina i redom naniže. Tou praksi znači da prve korake u fudbalu mali Englezi prave sa trenerima koji nisu dovoljno dobri ni da treniraju U13 ekipu.
Prepisujući lekcije od Španaca, koji na raspolaganju u seniorskoj selekciji imaju trenutno pedesetak igrača, koji bi odmah mogli u engleskih startnih 11, Ostrvljanima nije promakao ključni detalj – u iberijskim klubovima najbolji treneri vode prvi tim, ali prvi sledeći po kvalitetu su treneri najmlađih kategorija, jer upravo u tom uzrastu se najviše uradi na tehnici fudbalera.
Sistem je preokrenut i mlađe kategorije su sada u centru pažnje, jer osnovni zadatak nacionalnog saveza mora da bude da stvara ambijent i uslove za razvoj kasnijih vrhunskih igrača. Uostalom, dok oni dođu do seniora, odavno će biti daleko od nadležnosti FA.
Da se misli ozbiljno pokazalo je angažovanje Dena Ešvorta, doskorašnjeg ključnog čoveka za fantastičan razvoj Vest Bromvič Albiona. Iako su Di Mateo, Hodžson i sada Klark dobili brojne pohvale za odlične rezultate kluba, za njih je u najmanju ruku zaslužan Ešvort.
Ešvort je još pre 30. rođendana preuzeo Piterborovu akademiju, a posle nekoliko brzih promena posla skrasio se u Vest Bromu.U prve tri godine radio je u akademiji, najpre kao asistent, pa kao menadžer juniorskog tima, a na novu funkciju stupio je 2007. godine.
Njegov opis radnog mesta na funkciji sportskog direktora u ekipi Vest Bromvič Albiona bio potpuno različit od bilo čega što poznaje fudbal u Engleskoj, čak i širi od standarda poznatih na koninentu. Radio je paralelno na razvoju omladinske škole i koristio pomoć napredne statistike da dođe do kvalitetnih igrača za mali novac. Stvarao je idealne uslove za rad menadžera i još važnije – promenio klupsku kulturu, ubedivši sve, od čelnika, preko igrača do navijača, da klub ne mora da se zadovolji opstankom.
„Ako želite mesto u gornjoj polovini, pa ga ne izborite, verovatno ćete biti dobro plasirani. Ako jurite sedamnaesto mesto, sva je prilika daćete samo to i ostvariti“, objasnio je Ešvort prošle godine. Ambicija i samopouzdanje su nemerljivo bitni u fudbalu, ali je i razum neophodan: „Da bi Sent Džordžis doneo rezultat, moraće da prođe bar desetak godina“.
Istovremeno se priključila i Fudbalska liga sa Premijer ligom. Organizovana su dva nova takmičenja koja su veoma nedostajala engleskom fudbalu, jer predstavljaju sponu između juniorskih i seniorskih dana. Po 23 kluba igrala su ove sezone u uvodnoj sezoni U19 i U21 Premijer lige, a pobedili su Fulam i Mančester Junajted.
Liga U19 (Fulam pobedio Reding u finalu) je nastavak tradicije koju je pravila Liga akademija, ali uz organizacione promene, tri faze, uključujući i plej of. Isti sistem primenjuje se u U21 ligi, koja se igra prvi put (Man. Junajted pobedio Totenhem). Pravila su ove sezone dopuštala nastup i određenom broju seniora.
Pisao: Vladimir Novakovic - novinar Sportkluba i B92
Prijem 
što i nije baš dobro za nas s obzirom da bi već u subotu trebalo da igraju.
